INDENTITET, RAZLIČITOST I PLURALIZAM

• ČLAN 1 – Kulturna raznolikost, zajedničko nasleđe čovečanstva
Kultura ima različite oblike kroz vreme i prostor. Ova ratnolikost se ispoljava kroz originalnost i pluralizam indentiteta karakterističnih za grupe i društva koja čine čovečanstvo. Kao izvor razmena, inovacija i kreativnosti, raznolikost kultura je za ljudski rod isto tako neophodna kao što je prirodna raznolikost za živi svet. U tom smislu, ona predstavlja zajedničko nasleđe čovečanstva i treba da bude priznata i afirmisana za dobro sadašnjih i budućih generacija.

• ČLAN 2 – Od kulturne raznolikosti do pluralizma
U našim sve više i više različitim društvima, neophodno je obezbediti jednu skladnu interakciju i želju za zajedničkim životom pojedinaca i grupa različitog kulturnog indentiteta, promenljivog i dinamičnog. Politike koje favorizuju uključivanje i angažovanje svih građana, garant su društvene kohezije, vitalnosti građanskog društva i mira. Tako definisana, kulturna raznolikost daje politički odgovor na to šta je ona u stvari. Kao neraskidivi deo jednog demokratskog okruženja kulturni pluralizam je privržen kulturnim razmenama i razvoju kreativnih potencijala koji prožimaju javni život.

• ČLAN 3 – Kulturna raznolikost, faktor razvoja
Kulturna raznolikost proširuje svakome mogućnost izbora. Ona je jedan od izvora razvoja koji se očekuje, ne samo u ekonomskom pogledu već i u zadovoljavajućem intelektualnom, emotivnom, moralnom i duhovnom pogledu.

KULTURNA RAZNOLIKOST I PRAVA ČOVEKA

• ČLAN 4 – Prava čoveka kao garant kulturne raznolikosti
Odbrana kulturne raznolikosti je etički imperativ, neodvojiv od poštovanja dostojanstva čoveka. Ona nalaže zalaganje za prava čoveka i osnovne slobode življenja, posebno za nacionalne manjine i za autohtone narode. Niko nemože da zloupotrebi kulturnu raznolikost da bi ostvario prava čoveka koja su već zagarantovana međunarodnim pravom, niti pak da ih ograniči.

• ČLAN 5 – Kulturna prava, povoljni ambijent za kulturnu raznolikost
Kulturna prava su sastavni deo prava čoveka koja su univerzalna, neraskidiva i međusobno zavisna. Razvoj kreativne raznolikosti zahteva punu realizaciju kulturnih prava, onakvih kakvi su definisani u članu 27 Univerzalne deklaracije o pravima čoveka i u članovima 13 i 15 Međunarodne konvencije koja se odnosi na ekonomska, društvena i kulturna prava. Svaka osoba može tako da iskaže svoje mišljenje, da stvara i plasira svoja dela na jeziku po sopstvenom izboru i posebno na svom maternjem jeziku; svako ima prava na vaspitanje i kvalitetno obrazovanje u skladu sa svojim kulturnim identitetom; svako može da učestvuje u kulturnom životu po svom izboru kao i da razvije svoje vlastite kulturne aktivnosti u granicama prava čoveka i osnovnih sloboda.

• ČLAN 6 – Ka kulturnoj raznolikosti dostupnoj svima
Obezbeđujući slobodan protok ideja putem reči i slike, treba budno motriti da sve kulture dođu do izražaja i da ih drugi upoznaju. Sloboda izražavanja, pluralizam medija, mnogojezičnost, podjednake mogućnosti umetničkog izražavanja, naučnog i tehničkog istraživanja kao i numeričkog i mogućnost da sve kulture budu prisutne u sredstvima informisanja i medijima, garanti su kulturne raznolikosti.

KULTURNA RAZNOLIKOST I KREATIVNOST

• ČLAN 7 – Kulturno nasleđe, izvor kreativnosti
Svaka kreativnost potiče iz kulturnih tradicija, ali se širi u kontaktu sa drugim. Zato kulturno nasleđe u svim oblicima, treba da se sačuva, da mu se da značaj, da se prenese na buduće generacije u svojstvu svedočenja o iskustvu i ljudskim stremljenjima, kako bi se podhranjivala kreativnost u svoj svojoj raznolikosti i razvijao pravi dijalog između kultura.

• ČLAN 8 – Kulturna dobra i usluge, roba koja nije kao ostale
U skladu sa sadašnjim ekonomskim i tehnološkim programima koje otvaraju široke mogućnosti za stvaralaštvo i inovacije, posebna pažnja treba da se obrati na raznolikost kreativne ponude, na uzimanje u obzir autorska i umetnička prava kao i na specifičnost kulturnih dobara i usluga. S obzirom da su to nosioci identiteta vrednosti i smisla, ne treba da se smatraju za potrošnu robu kao ostale.

• ČLAN 9 – Kulturne politike, katalizator kreativnosti
Omogućujući slobodan protok misli i dela, kulturne politike treba da stvore povoljne uslove za stvaranje i difuziju različitih kulturnih dobara i usluga, zahvaljujući kulturnim institucijama koje imaju mogućnosti da se afirmišu na lokalnom i svetskom nivou. Na svakoj državi je, da u skladu sa međunarodnim obavezama definiše svoju kulturnu politiku i da je realizuje na najprikladniji način, bilo da se radi o podršci u radu ili u regulativi.

KULTURNA RAZNOLIKOST I MEĐUNARODNA SOLIDARNOST

• ČLAN 10 – Pojačati obim stvaralaštva i difuzije na svetskom nivou
S obzirom na sadašnju neusklađenost protoka kulturnih dobara na svetskom nivou, treba pojačati saradnju i međunarodnu solidarnost u cilju omogućavanja da sve zemlje, posebno zemlje u razvoju i u tranziciji, razviju kulturne institucije koje bi bile stabilne i reprezentativne kod nas i u svetu.

• ČLAN 11 – Izgraditi partnerstvo između javnog sektora, privatnog i građanskog društva
Sam ekonomski razvoj nemože da garantuje očuvanje i promociju kulturne raznolikosti koja je zalog dugogodišnjeg ljudskog razvoja. U tom smislu treba reafirmisati glavnu ulogu opšte politike u zajedništvu sa privatnim sektorom i građanskim društvom.

• ČLAN 12 – Uloga UNESCO – a

UNESCO po svom mandatu i po svojim funkcijama odgovoran je:
A     da sprovede u delo principe iznete u datoj Dekleraciji preko strategije razvoja koje su osmišljene u različitim vladinin institucijama;
B     da radi na odlučnom povezivanju država, vladinih i nevladinih organizacija, građanskog društva i privatnog sektora u cilju zajedničke razrade ideja, ciljeva i politike, u korist kulturne raznolikosti;
C     da nastavi svoju normativnu aktivnost kao i rad na promociji aktivnosti koje su u skladu sa navedenom Dekleracijom;
D     da olakša realizaciju Plana akcije čije su glavne smernice uzete iz Dekleracije.